Današnja Katedra za fiziologiju i biohemiju nastala je iz Instituta za fiziologiju i patološku fiziologiju, koji je osnovan 1936. godine, istovremeno sa početkom rada Fakulteta. Osnivač i prvi upravnik Instituta za fiziologiju i patološku fiziologiju bio je akademik Ilija Đuričić. Do 1941. godine Institut se nalazio u prostorijama Fiziološkog instituta Medicinskog fakulteta. Sa okupacijom zemlje prestaje i rad Instituta, a posle oslobođenja postepeno se izgrađuje i razvija u novoj zgradi Veterinarskog fakulteta.

Sa reformom Univerziteta i Fakulteta od Instituta za fiziologiju i patološku fiziologiju formirane su 1972. dve Katedre: Katedra za fiziologiju i Katedra za patološku fiziologiju. Katedre su, kao osnovne nastavne i organizacione jedinice uključene u novoformirani Institut za morfologiju i fiziologiju. Šef Katedre za fiziologiju postao je prof. dr Božidar Nikolić, koji je posle smrti profesora Ilije Đuričića (1965.) bio izabran za upravnika Instituta za fiziologiju i patološku fiziologiju, a šef Katedre za patološku fiziologiju prof. dr Đurđe Đurđević. Daljom reformom, kao i inteziviranjem razvoja biohemije u svetu i kod nas, nastala je potreba za formiranjem novog predmeta biohemije. Predmet ostaje u sklopu Katedre za fiziologiju i biohemiju. Šef novoformirane katedre takođe je bio prof. dr Božidar Nikolić. Posle smrti prof. Nikolića (1979.) Katedru vodi akademik Milovan Jovanović sve do odlaska u penziju 1984. godine, kada je za šefa Katedre izabran prof. dr Vlastimir Savić.

Zahvaljujući izvanrednim naučnim, pedagoškim i ljudskim osobinama akademika Ilije Đuričića i njegovom zalaganju za izbor kvalitetnih saradnika, Fiziološki institut se razvio u jaku naučnu jedinicu u kojoj su ostvarivani rezultati svetskog značaja.

Nastavnici Katedre obavljali su i visoke funkcije predsednika i podpredsednika SANU, rektora Univerziteta u Beogradu, dekana i prodekana FVM, glavnog urednika međunarodnog časopisa Acta Veterinaria, urednika Glasa Odeljenja medicinskih nauka SANU.

Danas, u okviru integrisanih osnovnih i diplomskih akademskih studija Katedra učestvuje u izvođenju nastave u okviru obaveznih predmeta: Fiziologija 1 i 2, i Biohemija, kao i izbornih predmeta Fiziologija reprodukcije, Sportska medicina, Fizikalna terapija. Nastava Fiziologije se održava u III i IV semestru, a Biohemije u II semestru, sa nedeljnim fondom časova 4+3.

Pored redovne nastave Katedra je uključena i u poslediplomsku nastavu.

Na doktorskim studijama u okviru predmeta: Molekularna biologija ćelije, Integracija metabolizma i funkcije organa domaćih životinja, Veterinarska imunologija, Nervni i humoralni mehanizmi regulacije, Metodologija naučnoistraživačkog rada, Fiziologija i biohemija telesnih tečnosti, Fiziologija domaćih životinja, Veterinarska hematologija, Imunobiologija i laboratorijska dijagnostika bolesti živine.

Na specijalističkim studijama u okviru predmeta: Metodologija istraživačkog rada u veterinarskoj medicini, Građa i funkcija ćelija, tkiva i organa u fiziološkim i patofiziološkim uslovima, Klinička patologija: Metode hematoloških, biohemijskih, citoloških i patohistoloških ispitivanja.